РЕПУБЛИКА СРБИЈА

АПЕЛАЦИОНИ СУД У НИШУ

УЈЕДНАЧАВАЊЕ СУДСКЕ ПРАКСЕ - СПОРНА ПИТАЊА СА ЗАЈЕДНИЧКИХ СЕДНИЦА СВИХ АПЕЛАЦИОНИХ СУДОВА О КОЈИМА НИЈЕ ДОНЕТ ЈЕДИНСТВЕНИ ЗАКЉУЧАК


ПРАВНИ ОСНОВ


Устав Републике Србије
Европска Конвенција за заштиту људских права и основних слобода
Закон о уређењу судова


КРИВИЧНА МАТЕРИЈА
  1. Да ли коначном одлуком суда, пресудом – решењем, треба обавезивати окривљеног, уколико је оглашен кривим, да у смислу чл. 261 ст. 4 Законика о кривичном поступку, а на основу чл. 264 у вези са чл. 266 Законика о кривичном поступку, плати награду браниоцу постављен по службеној дужности, као и награду вештаку за обављено вештачење, или те трошкове треба унапред исплатити браниоцу и вештаку, а онда их наплаћивати од лица која су дужна да их накнаде.
  2. Кад у жалбеном поступку суд одлучује по жалби изјављеној против првостепене пресуде, може ли се (или не) огласити месно ненадлежним и предмет уступити другом суду исте врсте, са разлога измене територијалне надлежности суда?
  3. „Одредбама чл. 54 КЗ прописана су општа правила о одмеравању казне, па је поред осталог, наведено да ће се узети у обзир „ранији живот учиниоца“. У вези са наведеним поставља се питање да ли у ситуацији када се окривљеном суди за ново кривично дело и истовремено врши опозивање раније изречене условне осуде, након чега се по правилима за стицај осуђује на јединствену казну, треба ту ранију осиђиваност (ради се о пресуди којом му је изречена условна осуда која се сада опозива), узети као отежавајућу околност у смислу ранијег живота учиниоца или се та осуђиваност не може ценити као отежавајућа околност, будући да се истом окривљеном сада изриче нова санкција, односно по правилима за дела учињена у стицају сада се осуђује на јединствену казну где се као утврђена узима казна по опозваној условној осуди“. За овим је појаснио да се питање односи искључиво на утврђивање казне за кривично дело за које се сада суди, а не на одмеравање јединствене казне изречене по правилима за стицај.
  4. Могућности примене Уговора о изменама и допунама Уговора између Републике Србије и Црне Горе о изручењу од 29.05.2009. године, који до сада није ратификован нити је објављен.
  5. Како гласи изрека другостепене одлуке када у смислу одредбе чл. 455 ст. 3 ЗКП суд одлучује о жалби о којој није одлучено првобитном одлуком у ситуацији када новоразматрану жалбу треба усвојити или по службеној дужности одлучити другачије у односу на одлуку која је већ донета ( нпр. Првобитно је жалба одбијена и пресуда потврђена, а сада треба усвајањем новоразматране жалбе пресуду укинути или преиначити )? Да ли се у том случају ставља ван снаге првобитно донета пресуда и потом, нпр. Ставом другим одлучује у смислу укидања или преиначења првостепене пресуде? Конкретније, како гласи изрека другостепене пресуде када суд у смислу чл. 455 ст. 3 ЗКП суд одлучује о жалби о којој није одлучено истовремено када је одлучивано о другим такође изјављеним жалбама?